Ćao svima i evo ga tu je novi post.
Danas želim da malo pričam o samopuzdanju.
Mi čitavog života učimo da vjerujemo u sebe.Od najranijeg djetinjstva,kada krenemo u skolu,vrtić pa sve do određenog perioda našeg života..Ali ipak najveći problemi se dešavaju tokom puberteta.To je taj period kada hormoni divljaju i više ni mi sami ne znamo šta se dešava sa nama.
Sad što se tiče tog samopouzdanja u pubertetu tu postoji stvarno dosta stvari.Postoje oni ljudi sa previše samopouzdanja,koji misle da su najljepši,najbolji i sve naj naaj,Mislim ono trebaš ti voljeti sebe al brate daj imaj neke granice.Te ljude sa previše samopouzdanja veoma često smatraju umišljenim što i u većini slučajeva jesu.Ono kad odu nekome u lice kažu "Ej ružan si" i onda nisu ništa loše uradili već imaju samopouzdanja i samo su iskreni.Pa daj molim te...Nemojte biti takvi.
Onda sa druge strane postoje oni ljudi sa manje samopouzdanja.Neki su takvi od malih nogu,jednostavno su šutljivi i povučeni,a nekima se desilo nešto loše nakon čega su se jednostavno povukli u sebe.
Prvo da vam kažem lepota je u oku posmatrača.Ne možete vi svima biti najljepši i najbolji i ne trebate biti svima najbolji.Uvijek će tu biti zlih ljudi koji će samo gledati da nekome nanesu zlo.Nemojte imati komplekse zbog svog fizickog izgleda.Evo sada vi nosite naočare i protezu i sebe smatrate štreberom,dok neki kupuju naočare bez dioptrije i stavljaju protezu bez potrebe zato što je to cool i slatko.Eto ja sam u šestom i sedmom osnovne nosila protezu i prvi dan kada sam došla u školu meni je toliko bilo neprijatno da vam ne mogu opisati.Komunicirala sam pokretima glave riječ nisam progovorila.A sledeće sedmice jedna djevojka stavi protezu bez potrebe,sa plavim gumicama i ne skida osmijeh sa lica samo da ju pokaže.Znači zapamtite vaš fizički izgled nema nema veze sa tim kakva ste vi osoba.Ako neko nosi protezu i naočare ne znači da je štreber,ako se neko oblači u crno ne znači da je emo.
Sada mali savjet kako da vratite vaše samopouzdanje.Nemojte se upoređivati sa drugima.Ja sam uvijek težila ka tome da budem najbolja.I onda jednom otišla sam na takmičenje i zacrtala sam sebi da ću biti prva,ali bila sam šesta.Mene je to toliko slomilo znači ja više nisam imala samopouzdanja svima sam pustila da me zezaju smatrala sam se najslabijom osobom na svijetu.Vidite zbog kakve sam sitnice ja izgubila samopouzdanje.Nikada nisam otišla na takmičenje,a da ništa nisam osvojila i to je za meni bio toliki udarac.Tada sam bila peti ili šesti razred.Onda je došlo sledeće takmičenje na koje ja nisam htjela da idem.Onda mi je moj trener rekao daj budalo sad ćeš ti zbog jedne izgubljene medalje odustati od svega.I moji drugovi su mi isto govorili hajde moraš ići i na kraju sam otišla na takmičenje.Toliko sam se bojala da sam čak razmišljala i da prestanem trenirati.Bila sam sigurna da ću biti zadnja i da će svi biti bolji od mene.Onda sam došla na red i sva sam se sledila ali sam shvatila da moram preći preko toga.Osvojila sam prvo mjesto i bila sam toliko ponosna na sebe.Od tada se nikad nije desilo da ne vjerujem u sebe.
Eto vidite zbog kakve sitnice možete izgubiti samopouzdanje i kako ga lako možete vratiti.
Pa to bi bilo to za ovaj post.Ako želite da pišem na neku posebnu temu kažite mi to u komentarima.I da kako vam se sviđa novi izgled bloga?
Voli vas vaša
Anonimna Djevojka
Danas želim da malo pričam o samopuzdanju.
Mi čitavog života učimo da vjerujemo u sebe.Od najranijeg djetinjstva,kada krenemo u skolu,vrtić pa sve do određenog perioda našeg života..Ali ipak najveći problemi se dešavaju tokom puberteta.To je taj period kada hormoni divljaju i više ni mi sami ne znamo šta se dešava sa nama.
Sad što se tiče tog samopouzdanja u pubertetu tu postoji stvarno dosta stvari.Postoje oni ljudi sa previše samopouzdanja,koji misle da su najljepši,najbolji i sve naj naaj,Mislim ono trebaš ti voljeti sebe al brate daj imaj neke granice.Te ljude sa previše samopouzdanja veoma često smatraju umišljenim što i u većini slučajeva jesu.Ono kad odu nekome u lice kažu "Ej ružan si" i onda nisu ništa loše uradili već imaju samopouzdanja i samo su iskreni.Pa daj molim te...Nemojte biti takvi.
Onda sa druge strane postoje oni ljudi sa manje samopouzdanja.Neki su takvi od malih nogu,jednostavno su šutljivi i povučeni,a nekima se desilo nešto loše nakon čega su se jednostavno povukli u sebe.
Prvo da vam kažem lepota je u oku posmatrača.Ne možete vi svima biti najljepši i najbolji i ne trebate biti svima najbolji.Uvijek će tu biti zlih ljudi koji će samo gledati da nekome nanesu zlo.Nemojte imati komplekse zbog svog fizickog izgleda.Evo sada vi nosite naočare i protezu i sebe smatrate štreberom,dok neki kupuju naočare bez dioptrije i stavljaju protezu bez potrebe zato što je to cool i slatko.Eto ja sam u šestom i sedmom osnovne nosila protezu i prvi dan kada sam došla u školu meni je toliko bilo neprijatno da vam ne mogu opisati.Komunicirala sam pokretima glave riječ nisam progovorila.A sledeće sedmice jedna djevojka stavi protezu bez potrebe,sa plavim gumicama i ne skida osmijeh sa lica samo da ju pokaže.Znači zapamtite vaš fizički izgled nema nema veze sa tim kakva ste vi osoba.Ako neko nosi protezu i naočare ne znači da je štreber,ako se neko oblači u crno ne znači da je emo.
Sada mali savjet kako da vratite vaše samopouzdanje.Nemojte se upoređivati sa drugima.Ja sam uvijek težila ka tome da budem najbolja.I onda jednom otišla sam na takmičenje i zacrtala sam sebi da ću biti prva,ali bila sam šesta.Mene je to toliko slomilo znači ja više nisam imala samopouzdanja svima sam pustila da me zezaju smatrala sam se najslabijom osobom na svijetu.Vidite zbog kakve sam sitnice ja izgubila samopouzdanje.Nikada nisam otišla na takmičenje,a da ništa nisam osvojila i to je za meni bio toliki udarac.Tada sam bila peti ili šesti razred.Onda je došlo sledeće takmičenje na koje ja nisam htjela da idem.Onda mi je moj trener rekao daj budalo sad ćeš ti zbog jedne izgubljene medalje odustati od svega.I moji drugovi su mi isto govorili hajde moraš ići i na kraju sam otišla na takmičenje.Toliko sam se bojala da sam čak razmišljala i da prestanem trenirati.Bila sam sigurna da ću biti zadnja i da će svi biti bolji od mene.Onda sam došla na red i sva sam se sledila ali sam shvatila da moram preći preko toga.Osvojila sam prvo mjesto i bila sam toliko ponosna na sebe.Od tada se nikad nije desilo da ne vjerujem u sebe.
Eto vidite zbog kakve sitnice možete izgubiti samopouzdanje i kako ga lako možete vratiti.
Pa to bi bilo to za ovaj post.Ako želite da pišem na neku posebnu temu kažite mi to u komentarima.I da kako vam se sviđa novi izgled bloga?
Voli vas vaša
Anonimna Djevojka
